🧬 Zašto neki ljudi ne gube težinu na niskokaloričnim dijetama? Odgovor se krije u genima

Mnogi ljudi veruju da je za mršavljenje dovoljno smanjiti unos kalorija i više vežbati. Ipak, praksa i nauka pokazuju da isti režim ishrane ne daje iste rezultate kod svih.Dok jedni lako gube kilograme, drugi — uprkos disciplini i redukciji kalorija — jedva primete promenu.Najnovija istraživanja iz oblasti nutrigenetike otkrivaju da je jedan od razloga za to – genetika gojaznosti.

Niskokaloricne dijete i nutrigenetika

🔹 Perilipin (PLIN) gen – otpornost na gubitak masti

Studije koje je sproveo José Ordovás i saradnici ukazuju na to da određene varijante PLIN gena, koji reguliše skladištenje masti u ćelijama, mogu značajno umanjiti efikasnost niskokaloričnih dijeta.Kod osoba koje nose ovaj genetski polimorfizam, mehanizmi za čuvanje energije su stabilniji i otporniji na restrikciju kalorija.Rezultat?

Manji gubitak telesne mase čak i uz dobro pridržavanje dijete.

Drugim rečima, telo ovih osoba se „brani“ od gubitka masti – čuva energetske rezerve i usporava metabolizam.

🔹 CB2R gen – uticaj na energetski balans i upalu

Varijante CB2R gena (posebno A alel rs3123554) povezane su sa manjim gubitkom težine i skromnijim metaboličkim poboljšanjima tokom niskokaloričnih dijeta.CB2R receptor utiče na energetski balans, inflamaciju i osetljivost na insulin, što znači da genetske razlike u ovom putu mogu menjati način na koji telo reaguje na restrikciju kalorija.

🔹 APOA5 gen – razlike u metabolizmu masti

Još jedan važan gen je APOA5 (rs662799), koji ima ključnu ulogu u metabolizmu triglicerida.Kod osoba sa C alelom, zabeležena su manja poboljšanja nivoa triglicerida, insulina i insulinske rezistencije (HOMA-IR) tokom mediteranske niskokalorične dijete — iako su svi ispitanici izgubili težinu.Dakle, genetska pozadina ne utiče samo na to koliko kilograma gubimo, već i na kvalitet metaboličkih promena koje dijeta izaziva.

🔹 Šta ovo znači za praksu?

Ovi nalazi potvrđuju da niskokalorične dijete nisu jednako efikasne za sve.Kod osoba sa pomenutim genetskim varijantama, uspeh mršavljenja može zahtevati drugačiji pristup – precizniji balans makronutrijenata, veći unos proteina i vlakana, fokus na kvalitet masti, kao i uključivanje dodataka i fizičke aktivnosti prilagođene genetici.

Genetske razlike u genima PLIN, CB2R i APOA5 objašnjavaju zašto „jedna dijeta za sve“ ne funkcioniše.

Zahvaljujući testovima iz oblasti nutrigenetike, danas možemo prilagoditi ishranu genetskom profilu i na taj način postići bolje i trajnije rezultate.

Pročitajte i: Kako geni utiču na gojaznost